1Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења. 2Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог. 3Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски! 4Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна. 5Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене, 6Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши. 7Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо. 8Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог. 9Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас. 10Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо. 11Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао? 12Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро. 13Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје. 14Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје. 15Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу. 16Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим. 17Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.