1Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја. 2Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи! 3Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог; 4Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни. 5Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда. 6Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов. 7Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој. 8Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право. 9Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи. 10У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе! 11Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова; 12Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних. 13Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних, 14Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје. 15Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова. 16Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник. 17Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; 18Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути. 19Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом. 20Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.