1Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим. 2Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши: 3"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом: 4Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена." 5Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих. 6Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим? 7Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега. 8Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе. 9Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш. 10Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје. 11Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој. 12Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује. 13Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја. 14Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим. 15Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе; 16Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се. 17Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш. 18Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш. 19Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа. 20Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га. 21Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га. 22Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити. 23Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу. 24Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов. 25Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову. 26Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог. 27И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских. 28Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран. 29Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске. 30Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим; 31Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају, 32Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово; 33Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом; 34Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи. 35Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду? 36Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном; 37Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима." 38А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог; 39Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов. 40Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине. 41Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих. 42Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове. 43Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју; 44Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу; 45Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту. 46Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој? 47Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове? 48Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? 49Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом. 50Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа, 51Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог. 52Благословен Господ увек! Амин, амин.