1Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом. 2Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом; 3Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. 4Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе, 5Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко. 6Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану. 7Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме. 8Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи. 9Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје. 10Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити? 11Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу? 12Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља? 13Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те. 14Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене? 15Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам. 16Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме. 17Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда. 18Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.