1Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се! 2Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш. 3Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо! 4Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој? 5Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером. 6Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом. 7Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо! 8Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га. 9Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу. 10Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији. 11Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке. 12Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође? 13Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га. 14Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај, 15Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи! 16Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде. 17Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи! 18И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо. 19Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!