1Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине. 2Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским. 3Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе. 4Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас. 5Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ? 6Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име. 7Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше. 8Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали. 9Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог. 10Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих! 11Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти. 12Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе! 13А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.