1Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити. 2У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши. 3Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој. 4Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити. 5Пребрајам старе дане и године од векова. 6Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој: 7"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити? 8Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено? 9Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?" 10И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега. 11Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје. 12Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој; 13Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш? 14Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима; 15Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове. 16Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше. 17Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху. 18Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше. 19По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се. 20Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.