1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца. 2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја, 3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе. 4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило. 5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима. 6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо. 7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе. 8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре. 9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов. 10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора. 11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна? 12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство. 13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје, 14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро? 15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих. 16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим. 17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов. 18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст! 19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте! 20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову. 21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи, 22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом. 23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку. 24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу. 25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи. 26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека. 27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе. 28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.