1Покликни Богу, сва земљо! 2Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу. 3Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји. 4Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом. 5Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским. 6Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему; 7Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли! 8Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему. 9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша. 10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. 11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. 12Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор. 13Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје, 14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој. 15Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима. 16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој. 17К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га. 18Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ. 19Али Бог услиши, прими глас мољења мог. 20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!