1Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији? 2Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи. 3Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж. 4У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје, 5Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању. 6Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе! 7Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене. 8Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца. 9Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор. 10Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој. 11И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!