1Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог. 2Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем 3Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме. 4Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме; 5Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. 6И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо; 7Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи. 8Похитао бих да утечем од вихора и од буре. 9Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду; 10Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега. 11Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство. 12Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио. 13Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој. 14С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни. 15Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. 16Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти. 17Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој; 18Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам. 19Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога. 20Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу. 21Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви. 22Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне. 23Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.