1Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори. 2Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога. 3Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног. 4Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога? 5Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже. 6Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.