1Тече из срца мог реч добра; рекох: Дело је моје за цара; језик је мој трска хитрог писара. 2Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека. 3Припаши, јуначе, уз бедро своје мач свој, част своју и красоту своју. 4И тако окићен похитај, седи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса. 5Оштре су стреле твоје; народи ће пасти под власт твоју; прострелиће срца непријатеља царевих. 6Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив; скиптар је царства Твог скиптар правице. 7Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје. 8Све хаљине твоје миришу смирном, алојом и касијом. Који живе у дворима од минијске слонове кости, они те веселе. 9Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату. 10Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог. 11И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони. 12Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити. 13Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена. 14У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби девојке, друге њене. 15Воде их весело и радосно, улазе у двор царев. 16Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи. 17Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века.