1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време. 2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио. 3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели. 4Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову! 5С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас. 6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи. 7Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш. 8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека. 9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом. 10Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају. 11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас. 12У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене. 13Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас. 14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци. 15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје. 16Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих. 17Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој. 18Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог. 19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним, 20Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем, 21Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу. 22А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама. 23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда. 24Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу? 25Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу. 26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.