1Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју. 2Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи? 3Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем. 4Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите. 5Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа. 6Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје. 7А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино. 8Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.