1Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном. 2Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже, 3Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим: 4Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа. 5Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив. 6Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти. 7Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби. 8Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех. 9Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио. 10Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме. 11Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек. 12Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји. 13Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.