1Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој. 2Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти. 3Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог. 4Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми. 5Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог. 6Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан; 7Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом. 8Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог. 9Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено. 10Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема. 11Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји. 12Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари. 13А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја. 14Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања. 15Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој! 16Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја. 17Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном. 18Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог. 19Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди. 20Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим. 21Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене. 22Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!