1К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб. 2Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој. 3Немој ме захватити с грешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својим мирно говоре, а у срцу им је зло. 4Подај им, Господе, по делима њиховим, по злом поступању њиховом; по делима руку њихових подај им, подај им шта су заслужили. 5Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових. Да их разори и не сазида. 6Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мог! 7Господ је крепост моја и штит мој; у Њега се поузда срце моје, и Он ми поможе. Зато се весели срце моје, и песмом својом славим Га. 8Господ је крепост народа свог, и обрана која спасава помазаника Његовог. 9Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довека.