1Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим? 2Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће. 3Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати. 4За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову. 5Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме. 6Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа. 7Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме. 8Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе! 9Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој! 10Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати. 11Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају. 12Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе. 13Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих. 14Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.