1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје? 2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира. 3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим! 4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао. 5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти. 6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу. 7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом, 8И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује. 9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје. 10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој. 11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника. 12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме; 13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче. 14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени. 15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме. 16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје. 17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање. 18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб. 19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ. 20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју. 21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме. 22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те. 23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево! 24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва. 25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје. 26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека. 27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка. 28Јер је Господње царство; Он влада народима. 29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу. 30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем. 31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.