1Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари? 2Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог. 3"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов." 4Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева. 5Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их: 6"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој." 7Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих. 8Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу. 9Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд." 10Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске! 11Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом. 12Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!