1Љубићу Те, Господе, крепости моја, 2Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје! 3Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих. 4Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме. 5Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. 6У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију. 7Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути. 8Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега. 9Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим. 10Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним. 11Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних. 12Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље. 13Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље. 14Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их. 15И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог. 16Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике. 17Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене. 18Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. 19Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио. 20Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме. 21Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог, 22Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе. 23Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог. 24Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим. 25Са светима поступаш свето, с човеком верним верно, 26С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему. 27Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш. 28Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју. 29С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида. 30Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају. 31Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег? 32Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут. 33Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме. 34Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе. 35Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика. 36Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје. 37Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим. 38Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје. 39Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном. 40Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје. 41Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша. 42Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их. 43Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми. 44По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми. 45Туђини бледе, дрхћу у градовима својим. 46Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог, 47Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе, 48Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме! 49Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом, 50Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.