1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих. 2Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу. 3Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје. 4Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих. 5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји. 6Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје. 7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој. 8Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме 9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили. 10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло. 11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу. 12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји. 13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника, 14Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци. 15А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.