1Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату, 2Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој. 3Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш? 4Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази. 5Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се. 6Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их. 7Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца, 8Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна. 9Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби, 10Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача. 11Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна. 12Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору; 13Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим. 14Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим. 15Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!