1Господе! Ти ме кушаш и знаш. 2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека; 3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш. 4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш. 5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју. 6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим. 7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао? 8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. 9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора: 10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја. 11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене. 12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело. 13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје. 14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро. 15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској. 16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног. 17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број! 18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом. 19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене. 20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји. 21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе? 22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми. 23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје. 24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.