1Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.
2Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?
3Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
4Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.
5Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
6Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;
7Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.
8Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
9Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
10Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
11Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.
12Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;
13Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.
14Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!
15Господ да вас благослови, Творац неба и земље!
16Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.
17Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.
18Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!