1Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој. 2Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов? 3Бог је наш на небесима, твори све што хоће. 4Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих. 5Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде; 6Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу; 7Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог. 8Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих. 9Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит. 10Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит. 11Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит. 12Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов; 13Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике. 14Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим! 15Господ да вас благослови, Творац неба и земље! 16Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим. 17Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути. 18Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!