1Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. 2Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову? 3Благо онима који држе истину и творе право свагда! 4Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом, 5Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим. 6Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици. 7Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора. 8Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју. 9Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње; 10И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве. 11Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста. 12Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу. 13Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове. 14Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи. 15Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову. 16Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио. 17Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову. 18И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике. 19Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу. 20Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву. 21Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру, 22Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору. 23И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби. 24После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој. 25Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи. 26И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи, 27Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама. 28И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима. 29И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао. 30И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао. 31И то му се прими у правду, од колена до колена довека. 32И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради; 33Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим. 34Не истребише народе, за које им је Господ рекао; 35Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова. 36Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка. 37Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима. 38Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима. 39Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим. 40И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов. 41И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима. 42Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову. 43Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје. 44Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову, 45И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој; 46И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили. 47Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом! 48Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!