1Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те. 2Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме. 3Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше. 4Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој. 5Од уздисања мог приону кост моја за месо моје. 6Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама. 7Не спавам, и седим као птица без друга на крову. 8Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу. 9Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама. 10Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме. 11Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се. 12А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена. 13Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време; 14Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале. 15Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове; 16Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој; 17Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове. 18Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа. 19Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу. 20Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне; 21Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму, 22Кад се скупе народи и царства да служе Господу. 23Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје. 24Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена. 25Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих. 26То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се. 27Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи. 28Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.