1Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; 2Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. 3Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: 4Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: 5Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. 6Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. 7Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. 8Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. 9Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. 10Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. 11Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу. 12Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити. 13Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна; 14И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским, 15Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем: 16Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори: 17Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан. 18А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.