1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој? 2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји, 3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче: 4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским. 5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се. 6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право. 7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност. 8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено. 9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање. 10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато. 11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. 12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим. 13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака. 14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила. 15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. 16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. 17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме. 18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. 19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра. 20Путем праведним ходим, посред стаза правице, 21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним. 22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена. 23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље. 24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом. 25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила; 26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; 27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом. 28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану; 29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи; 30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда; 31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским. 32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих. 33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити. 34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих. 35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа. 36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.