1Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе. 2Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих. 3Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог. 4Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост, 5Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима. 6Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах, 7И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића, 8Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној, 9У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче; 10А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца, 11Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће, 12Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше. 13И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му: 14Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје; 15Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те. 16Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским. 17Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом. 18Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем. 19Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки, 20Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан. 21Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га. 22Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран, 23Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот. 24Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих. 25Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним. 26Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила. 27Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.