1Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје. 2Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. 3Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. 4Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. 5Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. 6На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје. 7Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла. 8То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. 9Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог; 10И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих. 11Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово. 12Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио. 13Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. 15Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. 16Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. 17Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне. 18Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је. 19Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом. 20Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом. 21Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост; 22И биће живот души твојој и накит грлу твом. 23Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи. 24Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан. 25Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође. 26Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати. 27Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити. 28Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш. 29Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге. 30Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло. 31Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов. 32Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова. 33Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља. 34Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост. 35Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.