1Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека. 2Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ. 3Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро. 4Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је. 5Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим. 6У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се. 7Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна. 8Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев. 9Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира. 10Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову. 11Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг. 12Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне. 13Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи. 14Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека. 15Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју. 16Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову. 17Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој. 18Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему! 19Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша. 20Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега. 21Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син. 22Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши. 23Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу. 24Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује. 25Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону. 26Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме. 27Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.