1Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част. 2Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи. 3Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа. 4Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он. 5Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар. 6Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду. 7Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних. 8Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме. 9Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних. 10Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима. 11Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље. 12Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега. 13Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама. 14Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој. 15Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима. 16Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно. 17Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру. 18Какав је безумник који баца искре и стреле смртне, 19Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се. 20Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра. 21Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу. 22Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух. 23Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце. 24Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару. 25Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова. 26Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору. 27Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити. 28Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.