1И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног. 2Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар. 3Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути. 4Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад. 5Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов. 6Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи. 7Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима. 8Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој. 9Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај, 10Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби. 11Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи. 12Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша. 13Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима. 14Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда. 15Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости. 16Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га. 17Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те. 18Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела. 19Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута. 20Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру. 21Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде. 22Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити. 23Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито. 24Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. 25Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души. 26Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен. 27Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно. 28Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.