1Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га. 2Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца. 3Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва. 4Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је. 5Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво. 6Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт. 7Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право. 8Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право. 9Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. 10Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега. 11Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање. 12Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло. 13Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен. 14Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу. 15Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње. 16Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих. 17Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити. 18Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик. 19Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом. 20Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га. 21Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу. 22У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају. 23Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља. 24Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло. 25Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде; 26Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди. 27Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху? 28Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда. 29Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе. 30Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу. 31Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.