1Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар. 2Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души. 3Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се. 4Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија. 5Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га. 6Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог? 7Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега! 8Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло. 9Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог? 10Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу. 11По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово. 12Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио. 13Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба. 14Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали. 15Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит. 16Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку. 17Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка. 18Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј. 19Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста. 20Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку. 21Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено. 22Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те. 23Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра. 24Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов? 25Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи. 26Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло. 27Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу. 28Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо. 29Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса. 30Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.