1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман. 2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се. 3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа. 4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов. 5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи. 6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом. 7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема. 8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро. 9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће. 10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима. 11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу. 12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави. 13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање. 14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена. 15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће. 16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. 17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. 20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар. 21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати. 22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. 25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку. 26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер. 27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних. 28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду. 29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.