1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу. 2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље. 3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре. 4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра. 5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан. 6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап. 7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако. 8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је. 9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби. 10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће. 11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. 12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима. 13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух. 14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. 15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако. 16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. 17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња. 18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу. 19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута. 20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју. 21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право. 22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника. 23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра! 24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. 25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује. 26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су. 27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити. 28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло. 29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује. 30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости. 31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима. 32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман. 33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.