1Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.
12Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.
25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.