1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. 2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га. 3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова. 4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске. 5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж. 6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи. 7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи. 8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара. 9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља. 10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други. 11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће. 12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. 13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост. 14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар. 15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке. 16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је. 17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак. 18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем. 19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног. 20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему. 22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро. 23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље. 25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару. 26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште. 27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних. 28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху. 32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти. 33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се. 34Правда подиже народ, а грех је срамота народима. 35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.