1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.