1Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре. 2Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље. 3Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада. 4Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се. 5На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти. 6Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника. 7Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо. 8Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње. 9Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се. 10Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост. 11Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава. 12Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно. 13Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се. 14Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних. 15Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав. 16Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље. 17Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек. 18Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се. 19Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла. 20Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори. 21Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро. 22Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику. 23Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе. 24Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена. 25Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.