1Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њиховом из земље Мисирске првог месеца, говорећи: 2Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено време. 3Четрнаестог дана овог месеца увече славите је у одређено време, по свим законима и по свим уредбама њеним славите је. 4И рече Мојсије синовима Израиљевим да славе пасху. 5И славите пасху првог месеца четрнаестог дана увече у пустињи Синајској; како беше Господ заповедио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви. 6А беху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона; 7И рекоше му људи они: Ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принети жртву Господу у време заједно са синовима Израиљевим? 8А Мојсије им рече: Станите да чујем шта ће заповедити Господ за вас. 9А Господ рече Мојсију говорећи: 10Кажи синовима Израиљевим и реци: Ко би био нечист од мртваца или би био на далеком путу између вас или између вашег натражја, нека слави пасху Господу, 11Другог месеца четрнаестог дана увече нека је славе с пресним хлебом и с горким зељем нека је једу. 12Нека не остављају од ње ништа до јутра и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе. 13А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истреби душа она из народа свог, јер не принесе Господу жртве на време, грех свој нека носи онај човек. 14И ако би међу вама живео странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и ономе ко се родио у земљи. 15А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од сведочанства; а увече беше над шатором као огањ до јутра. 16Тако беше једнако: облак га заклањаше, али ноћу беше као огањ. 17И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а где би стао облак, онде се заустављаху синови Израиљеви. 18По заповести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у логору, 19И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви шта треба свршивати Господу и не полажаху. 20И кад облак беше над шатором мало дана, по заповести Господњој стајаху у логору и по заповести Господњој полажаху. 21Кад би, пак, облак стајао од вечера до јутра, а ујутро би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху. 22Ако ли би два дана или месец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у логору синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху. 23По заповести Господњој стајаху у логор, и по заповести Господњој полажаху; и свршиваху шта треба свршивати Господу, као што беше заповедио Господ преко Мојсија.