1Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи: 2Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им, 3Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове. 4А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо. 5Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова. 6А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града. 7Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем. 8А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима. 9Још рече Господ Мојсију говорећи: 10Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску, 11Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице. 12И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор. 13И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта. 14Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта. 15Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице. 16Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник. 17И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник. 18Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник. 19Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби. 20Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре, 21Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси. 22Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице, 23Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла, 24Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону. 25И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем. 26Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао, 27И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв. 28Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог. 29Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим. 30Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби. 31Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби. 32Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник; 33Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије. 34Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.