1И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу синску првог месеца, и стаде народ у Кадису; и онде умре Марија, и би погребена онде. 2А онде немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона. 3И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: Камо да смо помрли кад помреше браћа наша пред Господом! 4Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша? 5И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће? 6И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња. 7И рече Господ Мојсију говорећи: 8Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стени пред њима; те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стене, и напојићеш збор и стоку њихову. 9И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ. 10И сазваше Мојсије и Арон збор пред стену, и он им рече: Слушајте одметници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду? 11И диже Мојсије руку своју и удари у стену штапом својим два пута, и изиђе вода многа, те се напоји народ и стока њихова. 12А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао. 13То је вода од свађе, где се свађаше синови Израиљеви с Господом, и Он се прослави међу њима. 14Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару едомском да му кажу: Овако каже брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље које нас снађоше: 15Како наши оци сиђоше у Мисир, и бејасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим; 16И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи. 17Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из ког студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налево док не пређемо међу твоју. 18А Едом му одговори: Не иди преко моје земље, да не изиђем с мачем преда те. 19А синови Израиљеви рекоше му: Ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пешице прођемо. 20А он им одговори: Нећете проћи. И изиђе Едом пред њих с много народа и с великом силом. 21И кад не хте Едом допустити Израиљу да приђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега. 22И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору. 23И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе едомске говорећи: 24Арон ваља да се прибере к роду свом, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевим, јер не послушасте заповести моје на води од свађе. 25Узми Арона и Елеазара сина његовог, и изведи их на гору Ор. 26И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његовом, па ће се Арон прибрати и умрети онде. 27И учини Мојсије како заповеди Господ; и изиђоше на гору Ор пред свим збором. 28И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару, сину његовом, и умре онде Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сиђоше с горе. 29А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.