1Потом рече Господ Мојсију говорећи: 2Реци синовима Израиљевим, и узми од њих по једну палицу од сваког дома отаца њихових, од свих кнезова њихових, по домовима отаца њихових, дванаест палица, и име сваког напиши на палици његовој. 3А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једног поглавара од дома отаца њихових. 4И остави их у шатору од састанка пред сведочанством, где се састајем с вама. 5И кога изаберем, његова ће палица процветати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевих што вичу на вас. 6Кад то рече Мојсије синовима Израиљевим, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца свог, дванаест палица, и палица Аронова беше међу палицама њиховим. 7И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од сведочанства. 8А сутрадан дође Мојсије у шатор од сведочанства, и гле, процветала палица Аронова од дома Левијевог; беше напупила и цветала, и бадеми зрели на њој. 9И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свим синовима Израиљевим, и разгледавши их узеше сваки своју палицу. 10А Господ рече Мојсију: Донеси опет палицу Аронову пред сведочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину. 11И учини Мојсије, како му заповеди Господ тако учини. 12Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: Помресмо, пропадосмо, сви пропадосмо. 13Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути?