1А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској. 2И Господ рече Мојсију говорећи: 3Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих. 4И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих. 5А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров; 6Од племена Симеуновог Сафат син Сурин; 7Од племена Јудиног Халев син Јефонијин; 8Од племена Исахаровог Игал син Јосифов; 9Од племена Јефремовог Авсије син Навин; 10Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев; 11Од племена Завулоновог Гудило син Судин; 12Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин; 13Од племена Дановог Амило син Гамалин. 14Од племена Асировог Сатур син Михаилов; 15Од племена Нефталимовог Навија син Савин; 16Од племена Гадовог Гудило син Махилов. 17То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус. 18И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору; 19И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик; 20И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима; 21И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу. 22И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат. 23И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског. 24Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава. 25И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви. 26И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише. 27И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље. 28И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног. 29Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове. 30Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану. 31А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити. 32Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас. 33И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики. Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.