1Изађе затирач на те, чувај град, пази на пут, утврди бедра, укрепи се добро. 2Јер Господ поврати славу Јаковљеву као славу Израиљеву, јер их пустошници опустошише и лозе им потрше. 3Штит је јунака његових црвен, војници су у скерлету; кола ће му бити као запаљени лучеви на дан кад се уврста, и јеле ће се љуљати страшно. 4Кола ће праскати по улицама и ударати једна о друга по путевима, биће као лучеви, и трчаће као муње. 5Помињаће јунаке своје, а они ће падати идући, похитаће к зидовима његовим, и заклон ће бити готов. 6Врата ће се рекама отворити, и двор ће се развалити. 7И која стоји, заробиће се и одвешће се, девојке њене пратиће је уздишући као голубице, бијући се у прси. 8Ниневија беше као језеро водено откако јесте; али беже. Станите, станите. Али се нико не обзире. 9Грабите сребро, грабите злато; благу нема краја, мноштво је свакојаких драгих заклада. 10Испразни се, и оголе, и опусте; и срце се растопи, колена ударају једна о друго, и бол је у свим бедрима, и лица су свима поцрнела. 11Где је ложа лавовима и пасиште лавићима, куда иђаше лав и лавица и лавић, и никога не беше да плаши. 12Лав ловљаше својим лавићима доста, и дављаше лавицама својим, и пуњаше пећине своје лова и ложе своје грабежа. 13Ево ме на те, говори Господ над војскама, и попалићу кола твоја у дим, и мач ће прождрети лавиће твоје, и истребићу са земље грабеж твој, и неће се чути глас посланика твојих.