1Не судите да вам се не суди; 2Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. 3А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш? 4Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом? 5Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог. 6Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас. 7Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. 8Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. 9Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да? 10Или ако рибе заиште да му да змију? 11Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле? 12Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци. 13Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду. 14Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе. 15Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви. 16По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве? 17Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа. 18Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати. 19Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају. 20И тако дакле по родовима њиховим познаћете их. 21Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима. 22Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим именом ђаволе изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили? 23И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње. 24Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену: 25И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену. 26А сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, он ће бити као човек луд који сазида кућу своју на песку: 27И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно. 28И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци Његовој. 29Јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници.