1А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови. 2И отворивши уста своја учаше их говорећи: 3Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско; 4Благо онима који плачу, јер ће се утешити; 5Благо кроткима, јер ће наследити земљу; 6Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити; 7Благо милостивима, јер ће бити помиловани; 8Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети; 9Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати; 10Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско. 11Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради. 12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас. 13Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе. 14Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. 15Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. 16Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима. 17Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним. 18Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши. 19Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском. 20Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско. 21Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду. 22А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном. 23Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те, 24Остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. 25Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе. 26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара. 27Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе. 28А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом. 29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао. 30И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао. 31Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну. 32А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини. 33Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео. 34А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји; 35Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара. 36Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити. 37Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је. 38Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб. 39А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други; 40И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину. 41И ако те потера ко један сат, иди с њиме два. 42Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му. 43Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог. 44А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; 45Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима. 46Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници? 47И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? 48Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.