1У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи јудејској. 2И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско. 3Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија где каже: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господу, и поравните стазе Његове. 4А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова беше скакавци и мед дивљи. 5Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска. 6И он их крштаваше у Јордану, и исповедаху грехе своје. 7А кад виде (Јован) многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи аспидини! Ко каза вама да бежите од гнева који иде? 8Родите дакле род достојан покајања. 9И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подигнути децу Авраму. 10Већ и секира код корена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добар род, сече се и у огањ баца. 11Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. 12Њему је лопата у руци Његовој, па ће отребити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем вечним. 13Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти. 14А Јован брањаше Му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени? 15А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га. 16И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега. 17И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.